Поводом процедуре и поступка израде Нацрта Закона о Војсци Србије (Нацрт) од стране Министарства одбране (МО) за које нисмо службеним путем обавештени иако смо у складу са Споразумом који имамо са представником послодава у три наврата затражили достављање истог, послали смо допис и затражили одржавање хитног састанка.
Осим две позитивне предложене измене и допуне а у смислу прихватања наших ранијих предлога:
- увећање процента за обрачун минулог рада (са 0,4% на 0,5%) и
- могућност исплате прековременог рада (посебно за чуварске службе)
у допису смо изразили неслагање са делом предложених измена и допуна које иду у правцу непотизма и контроле запослених кроз дисциплинке мере и поступке.
Поред примедби које се односе на конкретан Нацрт, поновили смо и аргументовано образложили кључне захтеве за измене и допуне Закона о ВС које подносимо од 2013. године а које се односе на:
- трајно решавање статуса професионалних војника (рад на неодређено време)
- дефинисање процедуре стицања права на пензију професионалних војника
- препознавање цивилних лица у смислу трупног додатка
- увођење јубиларне награде за 35 година службе (махом се односи на цивилна лица)
- могућност стицања права на пуну пензију цивилних лица са 60 година живпота
- увођење могућности куповине станова под повољнијим условима за цивилна лица
- начин унапређивања подофицира и официра
- дефинисање услова за стицање права на пензију подофицира и официра
- увођење (враћање) топлог оброка и регреса
- обрачун основице плате у складу са Законом и без условљавања
- препознавање посебне службе
Искрено се надамо да ће представник послодавца почети да поштује одредбе члана 8. потписаног Споразума о сарадњи а у смислу благовременог информисања о економским, радним и социјалним питањима која су од значаја за побољшање услова рада и положаја запослених.
Председница, госпођа Чеданка Андрић и експертски тим Уједињених гранских синдиката “Независност” Драгица Мишљеновић, Зоран Ристић и Слађана Киковић представили су данас предлог новог закона о раду који би требало да заустави урушавање радног положаја запослених у Србији.
Права која предвиђа наш предлог не значе некакав ВИП положај радника већ минимум радних права за достојанствени рад а предлог закона о раду (ЗОР) укључује добар део стандарда радног законодавства Европске уније чиме “Независност” жели да допринесе хармонизацији прописа Србије са нормативним системом ЕУ.
Главни мотив за израду новог закона је незадовољство начином на који је 2014. креиран, боље речено наметнут актуелни ЗОР. Поред тога, “Независност” није задовољна ни владином намером да се нови закон донесе тек 2025. године.
Евидентан је стални притисак међународних финансијских организација и удружења страних инвеститора да се често мењају закони у области радних односа у циљу стварања што повољнијих услова за улагање и стварање профита што појачава одговорност синдиката да не дозволи да те промене иду на штету запослених и да се усвајају без знања, консултација и активног учешћа релевантних представника запослених као што се то догодило изменама Закона о раду 2014.г.
Представљени предлог ЗОР-а испуњава све услове да се већ сутра нађе на преговарачком столу са социјалним пратнерима – Владом Србије и Асоцијацијом послодаваца а полазиште приликом израде овог предлога било је да се новом ЗОР-у мора вратити карактер системског, односно “кровног” закона, јер су последњих година усвојени “бројни закони који су додатно распарчали радно законодавство у Србији.
Суштинска измена законског предлога “Независности” односи се на дефинисање радно-правног статуса свих запослених и радно ангажованих лица у Србији. Према овом предлогу, под запосленим се сматра свако лице које обавља рад код послодавца, независно од карактера уговора о његовом радном ангажману. Дакле права из радног односа имају не само запослени по уговорима на одређено и неодређено време, већ и лица ангажована по уговорима о привременим и повременим пословима, као и они који су ангажовани на сезонским пословима и радној пракси. С тим у вези предвиђене су три врсте уговора: на неодређено и одређено време (до 36 месеци) и уговор о радном ангажовању (повремени послови, сезонски рад, пракса и слично).
Предлог “Независности” дефинише и врсте радног односа за обављање послова ван простора ослодавца (рад на даљину и рад од куће).
Новина је и да се прековремени рад (према обрачуну радних сати) обавезно исплаћује у новцу, односно да се не може мењати слободним данима осим на основу писаног захтева запосленог и уз сагласност послодавца.
Прерасподела радног времена може трајати максимално до три месеца у току календарске године, и може се продужити на шест месеци али искључиво колективним уговором.
Код ноћног рада, прописује се обавеза послодавца да запослене упућује на редовне лекарске прегледе, и то најмање једном годишње.
Уколико запослени ради на дан свог недељног одмора онда стиче право на додатни одмор у непрекидном трајању од најмање 24 сата.
Уводи се и обавеза увећања годишњег одмора у складу са критеријумима утврђеним законом, а запослени има право да настави коришћење одмора после боловања. Приликом одређивања термина коришћења годишњег одмора послодавац је дужан да узме у обзир приватне и породичне потребе запосленог. Поред тога, у случају прекида рада или смањења обима посла без кривице запосленог, послодавац га не може упутити на годишњи одмор. У случају да из наведених разлога запослени буде упућен на плаћено одсуство припада му накнада у висини 75 одсто његове просечне плате у претходних 12 месеци.
Повећава се дужина плаћеног одсуства до седам радних дана с тим да се уводи и право на плаћено одсуство у случају смрти родитеља брачног друга.
Послодавац код кога је запослени стекао статус инвалида рада неће моћи да га прогласи технолошким вишком без сагласности тог запосленог.
Законски предлог “Независности” дефинише и заштиту запослене жене која се враћа са породиљског одсуства или одсуства због неге детета: послодавац је дужан да је врати на исто или слично радно место уз исти ниво права и за исту зараду. Уколико то није у стању, послодавац је упућује на плаћено одсуство док јој не обезбеди одговарајући посао.
Код уређивања зараде, нова је одредба да радни учинак не може утицати на смањење основне зараде запосленог, чиме се избегава пракса да послодавци умањују чак до половине зараде правдајући то неостваривањем резултата рада. С тим у вези, елементи за утврђивање основне зараде и радног учинка утврђују се искључиво колективним уговором или правилником о раду.
Скраћен је рок за исплату зараде: уместо до краја месеца мора се исплатити до средине месеца (за претходни месец).
“Минималац” као потрошачка корпа.
Минимална цена рада не може бити нижа од минималне потрошачке корпе, а с тим у вези потребно је чешће утврђивање “минималца” у случају значајније промене елемената за њено дефинисање (раст инфлације итд.). Поред тога, ограничава се на шест месеци период исплате минималне зараде, уз продужење на још најдуже шест месеци али искључиво уз сагласност репрезентативног синдиката. У том случају, послодавац је дужан да по истеку тог рока запосленом исплати разлику између минималне и уговорене зараде.
Запосленом кога послодавац упућује на рад код другог послодавца не могу бити умањена права.
У случају споразумног престанка радног односа новина је да се проглашава ништавим споразум који је запослени потписао под претњом, принудом или услед довођења у заблуду од послодавца. При томе послодавац треба да докаже да је споразум законит.
За непоштовање радне дисциплине или повреду радне обавезе дефинисани су дисциплински органи и дисциплински поступак, као и двостепеност у решавању жалби код послодавца. Рок за застаревање повреде радне обавезе је скраћен са шест и 12 месеци на три и шест месеци. Новина је да се решење о отказу уговора о раду не може доставити запосленом у току боловања, а уз то је послодавац дужан да исплати све неисплаћене зараде и друге накнаде најкасније до дана престанка радног односа (сада је тај рок 30 дана по престанку радног односа).
Код дефинисања права на накнаду зараде због привремене спречености за рад дефинисан је проценат од 75 одсто просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци.
Предвиђено је да минимална накнада трошкова исхране у току рада (топли оброк) износи најмање 10 процената зараде код послодавца исплаћене у претходном месецу, а не мање од 20 одсто износа републичке минималне зараде.
Износ регреса за годишњи одмор је најмање 50 одсто просечне зараде код послодавца исплаћене у претходном месецу, а не мање од једне републичке минималне зараде .
Отпремнина за одлазак у пензију се повећава са садашње две на три просечне зараде у Републици Србији.
Уводи се обавеза (сада могућност) послодавца да обезбеди поклоне за децу запосленог за божићне и новогодишње празнике.
Предлогом закона о раду УГС “Независност” предвиђене су и одредбе о заштити синдикалних представника у предузећу или установи, критеријуми и услови за утврђивање репрезентативности синдиката, услови за колективно преговарање, закључивање и потписивање колективних уговора, њихово проширено дејство и слично.
Предлог закона о раду “Независност” је креирала у оквиру пројекта “Синдикати и радно законодавство” чију реализацију помаже Фондација за отворено друштво. Представница те организације Александра Шањевић оценила је на конференцији да су “положај рада и квалитет радних односа најважнији на путу ка економској и социјалној правди”. Зато је, како је нагласила Шањевић, то тема не само у интересу запослених већ и свих грађана Србије.
НИШТА О НАМА БЕЗ НАС!!!
Током викенда је одржана V редодна седница Главног одбора Гранског синдиката управе, правосуђа, одбране и полиције НЕЗАВИСНОСТ у оквиру којег делује и Одбор војске који представља запослене у Министарству одбране и Војсци Србије.
Седници су поред чланова Главног одбора били присутни и
- Чеданка Андрић - председница УГС Независност
- Милош Миљковић – извршни секретар УГС Независност
- Зоран Илић – заменик председника УГС Независност
- представници синдиката полицијских и затворских служби из Румуније, Македоније и Бугарске
Након процедуралних поступака приступило се расправи о плану рада за наредни период при чему је стављен акценат на неопходно повећање плата у секторима служби и делатности које покрива наш синдикат јер су последице прошлогодишње инфлације и вишеструког раста каматних и референтих стопа видљиве и након јануарског повећања плата.
Госпођа Чеданка Андрић је изложила и представила активности УГС Независност који су усмерени на предлагање нацрта Закона о раду чијим би се изменама и допунама а од стране послодаваца прихватила реалност и значајно повећао ниво поштовања радничких права.
Након седнице Главног одбора формирана је и Секција жена ГС УПОИП Независност. Руководствио је једногласно изабрано:
- Весна Петровић - председница
- Сања Лазаревић - подпредседница и
- Наташа Младеновић - извршна сектретарка
На крају првог радног дана а са великим задовољством, потписан је меморандум о сарадњи са колегама из синдиката управа за извршење кривичних санкција из Румуније, Бугарске и Македоније чиме се, након недавног реизбора председника ГС УПОИП Драгана Чабрића у Извршни одбор ЕПСУ (Европски синдикат јавних служби), ниво међународне сарадње и препознатљивости подигао на виши ниво.
Другог дана седнице Главног одбора одржан је семинар „Дигитализација и синдикати“ током којег су извршни секретар УГС Независност Милош Миљковић и извршни секретар ГС УПОИП Небојша Пејчиновић представили начин уноса податак и погодности базе података на нивоу УГС Независност који би требало да значајно утиче на бржу и бољу комуникацију са члановима али и ближу сарадњу одбора на нивоу гранских синдиката посебно у регионалним оквирима.
У наредном периоду, активности нашег синдиката ће бити усмерене на организацију VI Синдикалних сусрета ОХРИД 2023 као и пријаву чланова за синдикалу академију младих па користимо прилику да вас подсетимо да пријаве за оба догађаја трају до 31.03.2023.г.
НИШТА О НАМА БЕЗ НАС!!!
„Дан жена установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета. Тај дан се обележава у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа. Од 1911. су 8. марта славиле жене у Аустрији, Данској, Немачкој, Швајцарској... а у Србији, где су га обележиле социјалдемократкиње у органу Једнакост, прва прослава одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914. године. Уједињене нације су званично 8. март прогласиле Међународним даном жена у другој половини седамдесетих година 20. века.“
Закон о финансијској подршци породици је 2019. године, нажалост, поново деградирао жене и практично, њихова права, вратио на она за која су се пре више од 100 година бориле и избориле а највише ударио на право жене да буде мајка!
Ако томе додамо и свакодневне сцене сексуалног и физичког злостављања на послу и у породици, коју неретко, својим игнорисањем, подржавају и државне институције, штитећи своје пулене, време је да се запитамо: да ли је потребно да се жене после више од 100 година, поново боре за своја права а неретко и за живот?
Придружите се некој од манифестација које се поводом вашег празника организују, наставите тамо где су Роза и Клара стале (верујући да су проблеми жена решени) и сетите се да је једна од вас и Милунка Савић!
ДРАГЕ КОЛЕГИНИЦЕ, НАЈХРАБРИЈИ ВОЈНИЦИ МЕЂУ СВИМ ВОЈНИЦИМА, СРЕЋАН ВАМ 8, МАРТ!!!
Данас смо поднели захтев Министарству одбране и затражили хитан састанак на којем би се разговарало о неким од најважнијих питања у смислу решавања проблема запослених:
1. Трајно решавање статуса професионалних војника (рад на неодређено време и стицање права на одлазак у пензију директно из службе)
2. Имплементирање професионалних војника у систем добијања станова изграђених под посебним условима и за снаге безбедности
3. Додељивање права професионалним војним лицима на лечење у оквиру цивилних здравствених установа
4. Додељивање права војним службеницима/намештеницима на коефицијент за посебне услове службе (трупни додатак) закључно са нивоом чете/батерије
5. Додељивање права војним службеницима/намештеницима на лечење у војним здравственим установама
6. Реализација започетих процеса додељивања права војним службеницима/намештеницима на увећање стажа на специфичним радним местима
7. Изједначавање плата медицинских радника у систему војног здравства са платама у цивилном сектору* (односи се и на ПВ запослене у систему ВЗ)
8. Увећање износа бода за обрачунавање накнаде дела трошкова за закуп стана
9. Увећање износа накнаде за рад на терену и накнаде за рад под специфичним условима (ангажовање лица у КЗБ)
10. Увећање максималног износа за накнаду трошкова превоза
11. Увођење формацијског места „Референт правних послова“ у јединицама нивоа батаљона
У прилогу објаве можете погледати захтев ка МО у целости.
ПРИДРУЖИТЕ СЕ ВЕЛИКОЈ ПОРОДИЦИ СИНДИКАТА НЕЗАВИСНОСТ И ДОПРИНЕСИТЕ СВОЈИМ ПРЕДЛОЗИМА И АНГАЖОВАЊЕМ ДА ПОБОЉШАМО УСЛОВЕ РАДА И МАТЕРИЈАЛНИ СТАТУС ЗАПОСЛЕНИХ!
