:: 28.03.2023. :: КОНФЕРЕНЦИЈА УГС НЕЗАВИСНОСТ - ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА НОВОГ ЗАКОНА О РАДУ

Председница, госпођа Чеданка Андрић и експертски тим Уједињених гранских синдиката “Независност” Драгица Мишљеновић, Зоран Ристић и Слађана Киковић представили су данас предлог новог закона о раду који би требало да заустави урушавање радног положаја запослених у Србији.

Права која предвиђа наш предлог не значе некакав ВИП положај радника већ минимум радних права за достојанствени рад а предлог закона о раду (ЗОР) укључује добар део стандарда радног законодавства Европске уније чиме “Независност” жели да допринесе хармонизацији прописа Србије са нормативним системом ЕУ.

Главни мотив за израду новог закона је незадовољство начином на који је 2014. креиран, боље речено наметнут актуелни ЗОР. Поред тога, “Независност” није задовољна ни владином намером да се нови закон донесе тек 2025. године.

Евидентан је стални притисак међународних финансијских организација и удружења страних инвеститора да се често мењају закони у области радних односа у циљу стварања што повољнијих услова за улагање и стварање профита што појачава одговорност синдиката да не дозволи да те промене иду на штету запослених и да се усвајају без знања, консултација и активног учешћа релевантних представника запослених као што се то догодило изменама Закона о раду 2014.г.

Представљени предлог ЗОР-а испуњава све услове да се већ сутра нађе на преговарачком столу са социјалним пратнерима – Владом Србије и Асоцијацијом послодаваца а полазиште приликом израде овог предлога било је да се новом ЗОР-у мора вратити карактер системског, односно “кровног” закона, јер су последњих година усвојени “бројни закони који су додатно распарчали радно законодавство у Србији.

Суштинска измена законског предлога “Независности” односи се на дефинисање радно-правног статуса свих запослених и радно ангажованих лица у Србији. Према овом предлогу, под запосленим се сматра свако лице које обавља рад код послодавца, независно од карактера уговора о његовом радном ангажману. Дакле права из радног односа имају не само запослени по уговорима на одређено и неодређено време, већ и лица ангажована по уговорима о привременим и повременим пословима, као и они који су ангажовани на сезонским пословима и радној пракси. С тим у вези предвиђене су три врсте уговора: на неодређено и одређено време (до 36 месеци) и уговор о радном ангажовању (повремени послови, сезонски рад, пракса и слично).
Предлог “Независности” дефинише и врсте радног односа за обављање послова ван простора ослодавца (рад на даљину и рад од куће).

Новина је и да се прековремени рад (према обрачуну радних сати) обавезно исплаћује у новцу, односно да се не може мењати слободним данима осим на основу писаног захтева запосленог и уз сагласност послодавца.

Прерасподела радног времена може трајати максимално до три месеца у току календарске године, и може се продужити на шест месеци али искључиво колективним уговором.

Код ноћног рада, прописује се обавеза послодавца да запослене упућује на редовне лекарске прегледе, и то најмање једном годишње.

Уколико запослени ради на дан свог недељног одмора онда стиче право на додатни одмор у непрекидном трајању од најмање 24 сата.

Уводи се и обавеза увећања годишњег одмора у складу са критеријумима утврђеним законом, а запослени има право да настави коришћење одмора после боловања. Приликом одређивања термина коришћења годишњег одмора послодавац је дужан да узме у обзир приватне и породичне потребе запосленог. Поред тога, у случају прекида рада или смањења обима посла без кривице запосленог, послодавац га не може упутити на годишњи одмор. У случају да из наведених разлога запослени буде упућен на плаћено одсуство припада му накнада у висини 75 одсто његове просечне плате у претходних 12 месеци.

Повећава се дужина плаћеног одсуства до седам радних дана с тим да се уводи и право на плаћено одсуство у случају смрти родитеља брачног друга.

Послодавац код кога је запослени стекао статус инвалида рада неће моћи да га прогласи технолошким вишком без сагласности тог запосленог.

Законски предлог “Независности” дефинише и заштиту запослене жене која се враћа са породиљског одсуства или одсуства због неге детета: послодавац је дужан да је врати на исто или слично радно место уз исти ниво права и за исту зараду. Уколико то није у стању, послодавац је упућује на плаћено одсуство док јој не обезбеди одговарајући посао.

Код уређивања зараде, нова је одредба да радни учинак не може утицати на смањење основне зараде запосленог, чиме се избегава пракса да послодавци умањују чак до половине зараде правдајући то неостваривањем резултата рада. С тим у вези, елементи за утврђивање основне зараде и радног учинка утврђују се искључиво колективним уговором или правилником о раду.
Скраћен је рок за исплату зараде: уместо до краја месеца мора се исплатити до средине месеца (за претходни месец).
“Минималац” као потрошачка корпа.

Минимална цена рада не може бити нижа од минималне потрошачке корпе, а с тим у вези потребно је чешће утврђивање “минималца” у случају значајније промене елемената за њено дефинисање (раст инфлације итд.). Поред тога, ограничава се на шест месеци период исплате минималне зараде, уз продужење на још најдуже шест месеци али искључиво уз сагласност репрезентативног синдиката. У том случају, послодавац је дужан да по истеку тог рока запосленом исплати разлику између минималне и уговорене зараде.
Запосленом кога послодавац упућује на рад код другог послодавца не могу бити умањена права.

У случају споразумног престанка радног односа новина је да се проглашава ништавим споразум који је запослени потписао под претњом, принудом или услед довођења у заблуду од послодавца. При томе послодавац треба да докаже да је споразум законит.
За непоштовање радне дисциплине или повреду радне обавезе дефинисани су дисциплински органи и дисциплински поступак, као и двостепеност у решавању жалби код послодавца. Рок за застаревање повреде радне обавезе је скраћен са шест и 12 месеци на три и шест месеци. Новина је да се решење о отказу уговора о раду не може доставити запосленом у току боловања, а уз то је послодавац дужан да исплати све неисплаћене зараде и друге накнаде најкасније до дана престанка радног односа (сада је тај рок 30 дана по престанку радног односа).

Код дефинисања права на накнаду зараде због привремене спречености за рад дефинисан је проценат од 75 одсто просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци.

Предвиђено је да минимална накнада трошкова исхране у току рада (топли оброк) износи најмање 10 процената зараде код послодавца исплаћене у претходном месецу, а не мање од 20 одсто износа републичке минималне зараде.

Износ регреса за годишњи одмор је најмање 50 одсто просечне зараде код послодавца исплаћене у претходном месецу, а не мање од једне републичке минималне зараде .

Отпремнина за одлазак у пензију се повећава са садашње две на три просечне зараде у Републици Србији.

Уводи се обавеза (сада могућност) послодавца да обезбеди поклоне за децу запосленог за божићне и новогодишње празнике.
Предлогом закона о раду УГС “Независност” предвиђене су и одредбе о заштити синдикалних представника у предузећу или установи, критеријуми и услови за утврђивање репрезентативности синдиката, услови за колективно преговарање, закључивање и потписивање колективних уговора, њихово проширено дејство и слично.

Предлог закона о раду “Независност” је креирала у оквиру пројекта “Синдикати и радно законодавство” чију реализацију помаже Фондација за отворено друштво. Представница те организације Александра Шањевић оценила је на конференцији да су “положај рада и квалитет радних односа најважнији на путу ка економској и социјалној правди”. Зато је, како је нагласила Шањевић, то тема не само у интересу запослених већ и свих грађана Србије.

НИШТА О НАМА БЕЗ НАС!!!