:: 19.11.2020. :: ЗАВРШНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРОЈЕКТА „УЧЕШЋЕ МЛАДИХ У РАДНИЧКИМ ТЕЛИМА И СИНДИКАТИМА“
Дана 19.11.2020.г. у периоду од 10:00 до 14:00 часова одржана је завршна конференција пројекта „Учешће младих у радничким телима и синдикатима“ у организацији FORMAC-a и подршку Европске уније.
Због познатог, а на жалост, сада већ и уобичајеног разлога (COVID19) , завршни састанак је одржан путем видео конференције. Свакако, околности нису утицале на суштину пројекта.
Пројекат, у пуном називу „Учешће младих радника у радничким представничким телима и у процесу доношења одлука - Оспособљени и делотворни“ је започет у мају 2019. г.
У пројекту су од почетка учествовали представници синдиката:
- CEP (Шпанија)
- SIPA (Шпанија)
- OPZZ (Пољска)
- GS UPOIP Nezavisnost (Србија)
- SNPPC (Румунија)
- SPP (Португал) и
- LTPF (Литванија)
Као и представници послодавца:
- MZP Lewiatan (Пољска) и
- RUB (Летонија)
Закључци пројекта су комплексни али су последице лако уочљиве у свакодневном животу. Пре свега, цела једна генерација младих је практично изгубила шансу да се поштено бори на тржишту рада, а то је генерација која се у својим раним двадесетим запослила 2007-8.г. када је наступила глобална економска економска криза. Практично, та генерација је дочекала у статусу младих (18-34 године) и пандемију COVID19.
Једноставна анализа статуса младих и њиховог запослења односно потенцијалног ангажовања у радничким телима и синдикатима говори да се они од почетка образовања спутавају, што касније имплицира да неадекватна едукација отежава могућност запошљавања, млади немају искуства нити ефективно дуално образовање, самим тим траже послове ван струке или оне који су лакше доступни али и мање плаћени и мање сигурни, долази до губитка интересовања за евентуалним променама када су услови рада у питању јер је „боље имати било какав него никакав посао“, не може се формирати осећај припадности колективу јер се послови често мењају, немогућност почетка самосталног живота и своје породице, губитак емпатије, незаинтересованост за политику (у смислу права на избор и гласање и веру у промене), недостатак потребе за културним, спортским и социјалним активностима, чешћи психички проблеми (апатија, анксиозност,...), осећај мање вредности,...
Такође, статистика показује да се расположива радна снага (на нивоу Европе) концетрише у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Енглеској и Скандинавији, док остале земље имају већу стопу незапослености (у зависности од региона) а на наведену чињеницу значајну улогу има кретање крупног капитала и планови корпорација.
Постојеће миграције радника, а самим тим и младих (радника) доносе и позитивне и негативне ефекте земљи из које, односно у коју су емигрирали, али се стиче утисак да већу „добит“ има земља која привлачи радну снагу. Неки од негативних ефеката у земљама где се млади концетришу на тржишту рада су компликовање препознавање диплома/сертификата, рад ван струке, језичка, расна, етничка, културолошка и верска баријера, дуг период адаптације и социјализације, регулисање социјалне и здравствене заштите,... док су позитивни ефекти прилив едукованих радника, ниже наднице и већи приход државе кроз порез али и саму потрошњу. Са друге стране, земље из којих млади одлазе у потрази за послом осећају недостатак радне снаге, рад ван струке, губитак стечених знања и способности због запошљавања на ниже квалификованим радним местима, мања потрошшња, смањење јавних прихода,... док су позитивни ефекти, повратак новца од младих који су запослени у економски развијеним земљама, повремени повратак младих у матичну земљу и доношење искуства и иновација,... Уколико се држава али и ЕУ не посвете решавању проблема младих, последице ће бити далекосежне и дугорочне, мада се, нажалост, препознаје и намера глобалних и светских компанија да стање остане непромењено.
Када се узму у обзир сви наведени фактори, синдикати су свакако на губитку због све мање могућности да млади дођу до посла али и миграција. Структуре у гранама и повереништвима су све старије а самим тим се продубљује генерацијски јаз између синдикалних организација и потенцијалних младих и млађих чланова. Изузетно је тешко мотивисати младе јер им се живот своди на превише компромиса у потрази за простом егзистенцијом, док могућност побољшања услова рада и промене закона који се тичу права радника нису приоритет а учешће у радничким телима и синдикатима се сматра непотребним истицањем код послодавца.
У таквим околностима, синдикати се морају мењати и прилагођавати и имати дугорочне планове који нису сведени само на број чланова и приход од чланарина како би организација опстала и била независна од послодавца, већ и на едукацију младих и попуну празнина у њиховом образовању и васпитању.
Самим тим се основни циљеви и очекиване активности синдиката мењају у облицима који неће бити видљиви одмах већ у наредном периоду. У том смислу, наш синдикат је пре две године отпочео са програмом „Академија младих“ и формирањем одбора младих на гранским и нивоима одбора, што је, донекле отворило могућност озбиљнијем раду на решавању проблема младих и разумевању њихових ставова и погледа. Други смер деловања ће бити усмерен ка активирању дуалног образовања у већем обиму и обезбеђивању закоснких оквира који ће младима омогућити лакши приступ послу односно охрабрити их да учествују у радничким телима и синдикатима.
Ништа се неће променити ако ви то не желите, а ако већ желите, прикључите се Синдикату НЕЗАВИСНОСТ, да заједно створимо боље услове живота и рада генерацијама које долазе!