:: 28.02.2014. :: Допис Генералштабу (Управи Ј-1) о измени Уредбе о раду синдиката

Број 28/14 од 27.02.2014.г.

Доставља: ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ / У П Р А В А З А Љ У Д С К Е Р Е С У Р С Е (Ј-1)

Поштовани, 

захваљујемо на позиву и информативном састанку Ваше управе и представник осталих као и нашег синдиката. Такође изражавамо позитивно мишљење према чињенице да сте испунили обећање са прошлог састанка са представницима нашег синдиката (децембар 2013.године) када сте обећали увођење у редовну процедуру и праксу, периодични (квартално) сусрет и састанак са представницима синдиката који делују у Војсци Србије и Министарству Одбране.

Очекујемо да наше примедбе узмете за озбиљно а наше предлоге размотрите и томе нас писмено известите, јер су Уставом, Законом о раду, Кривичним закоником Републике Србије, Законом о Војсци Србије, Међународном Конвенцијом 98 и Уредбом о синдикалном организовању професионалних припадника Војске Србије загарантована конкретна и недвосмислена права слободе синдикалног организовања и деловања као и однос послодавца према синдикалним удружењима.

Овим путем желимо да Вам скренемо пажњу да се до сада, горе наведени законски акти нису у потпуности и обострано спроводили и поштовали, а од стране послодавца тј старешина команде, јединице или установе Војске Србије и војне једнице и војне установе организационо и функционално везане за Министарство одбране, директор органа управе у саставу Министарства одбране, односно руководилац унутрашње организационе јединице Министарства одбране на положају команданта бригаде, њему равном или вишем положају, те сматрамо да је неопходно прецизније дефинисати неке чланове Уредбе о синдикалном организовању професионалних припадника Војске Србије, како би се рад синдиката свео у законским актима одређене оквире али и скренула додатна пажња службеним и одговрним лицима која заступају послодавца као и на последице непоштовања законом загарантованих права синдиката.

Унапред захвални

Предлог 1.

Предлажемо да се представници послодавца тј лица која директно одлучују у домену рада синдиката и спроводе законска права истих (команданти, начелници,...), поново, писменим путем упознају са следећим законским одредбама:

Устав Републике Србије

Слобода удруживања

Члан 55.
Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
Удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у скаду са законом.
Забрањена су тајна и паравојна удружења.
Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење
зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.
Судије Уставног суда, судије, јавни тужиоци, Заштитник градјана, припадници полиције и припадници војске не могу бити чланови
политичких странака.

Закон о раду

1.Предмет

Члан 1.
Права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују се овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним конвенцијама.
Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду - само када је то овим законом одређено.

Члан 5.
Запослени, у смислу овог закона, јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца.
Послодавац, у смислу овог закона, јесте домаће, односно страно правно или физичко лице које запошљава, односно радно ангажује, једно или више лица.

Члан 6.
Синдикатом, у смислу овог закона, сматра се самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.

Члан 13.
Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.
Запослени, односно представник запослених, због активности из става 1. овог члана не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.

Кривичним законик Републике Србије

Члан 152.
1. Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета политичко,синдикално или друго удруживање или деловање грађана или деловање њихових политичких,синдикалних или других удружења,казниће се новчаном казном или затвором до две године.
2. Ако дело из става 1.овог члана учини службено лице у вршењу службе,казниће се затвором од три месеца до три године.

Члан 153. став 2.
прописује се да се гоњење за кривично дело Спречавања политичког,синдикалног и другог удруживања и деловања из члана 152 став 1.овог законика предузима по предлогу .

Члан 280.
налаже свим државним и другим органима,свим правним лицима и сваком физичком лицу, пријављивање кривичних дела ( како о онима која се гоне по службеној дужности тако и о свим другим о којима су обавештени или за њих сазнају на неки други начин. Истим чланом 280 ставом 2. прописује се обавеза за подносиоца кривичне пријаве да :“ наведе све доказе који су му познати и ….......“.

Конвенција 98
(Република Србија је ратификовала конвенцију на дан 24.11.2000.године)

Члан 1.
1. Радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у
материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалну слободу.
2. Таква заштита се може нарочито применити уколико се ради о делима која би
имала за циљ :
а) да запослење радника подреде услову да се он не учлањује у синдикат или да престане
да припада синдикату,
б) да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета ради тога што
је он члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова
или, пристанком послодавца, за време радних часова.

Члан 2.
1. Организације радника и послодаваца треба да користе одговарајућу заштиту против
свих дела уплитања једних на рачун других, било директно, било преко својих агената или
агената или чланова, у њихово формирање, функционисање и администрацију.

2. У смислу овог члана у дела мешања спадају мере које иду за тим да изазову
стварање организације радника којима господаре послодавац или организације послодавца
или издржавање организација радника финансијским или другим средствима, са намером,
де се организације ставе под контролу послодавца или орагнизације послодавца.

Члан 3.
Одговарајући органи, према националним условима треба, ако је потребно, да буду
образовани у сврху обезбеђења поштовања права организовања дефинисаног у преходном
члану.

Предлог 2.

Предлажемо да се „Уредбом о синдикалном организовању професионалних припадника Војске Србије“ прецизније дефинише следеће:

Члан 6.

Послодавац је дужан да, у складу са одредбама општих прописа о раду, за рад синдиката обезбеди:
1) коришћење одговарајућих просторија за рад синдиката, на начин и у време којима се не утиче на ефикасно обављање послова из утврђене надлежности и делокруга организационе јединице Војске Србије;
2) плаћено одсуство представницима синдиката ради обављања синдикалних функција сразмерно броју чланова синдиката у складу са одредбама општих прописа о раду;
3) техничку помоћ (употребу телефона, телефакса, рачунарске технике и опреме за умножавање и копирање материјала);
4) наплату синдикалне чланарине према актима синдиката;
5) могућност истицања обавештења на огласној табли.

Права и обавезе послодавца, у смислу ове уредбе, врши старешина команде, јединице или установе Војске Србије и војне једнице и војне установе организационо и функционално везане за Министарство одбране, директор органа управе у саставу Министарства одбране, односно руководилац унутрашње организационе јединице Министарства одбране на положају команданта бригаде, њему равном или вишем положају.

Извршити допуну тачке 1. по којој би се омогућили састанци синдикалних одбора појединачних организационих целина у просторијама које су иначе намењене и користе се за спровођење састанака колектива, информисања и друго, уз претходну најаву састанка одбора синдиката, најмање 7 (седам) дана унапред, под општим условима из предметног става.

Извршити допуну тачке 1. по којој би обезбедиле просторије за рад синдикалних одбора појединачних организационих целина под општим условима из предметног става.

Извршити измену у тачке 1. по којој би се омогућили састанци синдикалних одбора појединачних организационих целина у радно време под општим условима из предметног става.

Извршити додавање става који би прецизно регулисао временски рок у којем је послодавац дужан да писаним путем одговори на писани захтев синдиката за организовање презентације а најкасније у року од 7 (седам) дана.

Размотрити и извршити додавање става који би прецизно дефинисао наступ представника синдиката који делују у Војсци Србије и Министарству Одбране у јавности и медијима, а обзиром да већина синдиката већ користи јавне (електронске) медије за презентацију свог рада и ближи контакт са члановима синдиката.Такође је потребно дефинисати да, у оквиру законских ограничења по том питању, представници синдиката имају право на јавни наступ и иступање у јавним гласилима и на телевизији, у оној мери, у којој се не угрожава систем одбране и у смислу заштите оних података који су од кључне важности за исту, при чему одредити нижи ниво у систему командовања који има право да одобри јавни наступ.

Обавезати послодавце у смислу става 2. да по пристиглом захтеву синдиката и одобреној презентацији истог, у писаној форми, а у склопу редовног јутарњег информисања (смотра) обавести све припаднике јединице са конкретним подацима о месту и времену одржавања презентације.

Званично затражити одређивање лица и прописивање његових обавеза према синдикатима који делују у Војсци Србије и Министарству Одбране, а које би било овлашћено за контакт и комуникацију између Министарства Одбране и представника синдиката.

Овим предлозима и сугестијама желимо да се, кроз измене Уредбе о синдикалном организовању професионалних припадника Војске Србије направе основе за склапање Споразума о просторно техничким условима за рад синдиката.

Желимо да истакнемо специфичност УГС „Независност“ уз осврт на репрезентативност, међународну активност у ЕКС и МКС а посебно на став ГС „Независност“ који се тиче аполитичности и неспојивости политике са радом државних органа и инститруција.

Сматрамо да ће се неусвајањем наших предлога створити могућност да се одређени синдикати фаворизују а у складу са личним ставовима послодавца.

Такође, сматрамо да ће, прецизнијим дефинисањем Уредбе о синдикалном организовању професионалних припадника Војске Србије и Споразума о просторно техничким условима за рад синдиката, деловање синдиката у Војсци Србије и Министарству Одбране бити транспаретније и разумљивије и запосленима и послодавцу.