:: 15.02.2020. :: ДАН ДРЖАВНОСТИ И УСТАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Србија слави Дан државности чије су темеље пре 215 година ударили српски устаници, када су под вођством вожда Карађорђа кренули у борбу за коначно ослобођење од Отоманске империје.

Дан државности Србија обележава на велики хришћански празник Сретење, зато што је тог дана 1804. године букнуо Први српски устанак, а истог дана 1835. донет први Устав тадашње српске кнежевине. Устанак је подигнут у Орашцу код Тополе, а непосредан повод била је "сеча кнезова" када су у јануару Турци побили четири српска првака, што је изазвала силно огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом Народном збору у Орашцу 15. фебруара, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић од Турака назван Карађорђе (Црни).

У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа, разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као "српска револуција", омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе.

Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на заседању Народне скуштине на Сретење, 15. фебруара 1835. године, које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине "живо очекивано и од народа и од старешина", да је стигло близу 2.500 званичних представника и око 10.000 знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет. Сретењски устав имао је 14 глава и 142 члана који Србију дефинишсу као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, великог поштоваоца француских институција, Сретењски устав је после само 55 дана опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним.

Србија је поново национални празник почела да слави на Сретење 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године, први пут то поново чини као самостална држава.

СРЕЋАН ВАМ ПРАЗНИК!