:: 11.02.2019. :: КОЛЕКТИВНО ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ
министру - господину Александру Вулину
државном секретару - господину Александру Живковићу
секретару - господину Зорану Лазићу
Сектору за буџет и финансије
Измене и допуне Закона о Војсци Србије и
Правилника о накнади путних и других
трошкова и других примања
припадника Војске Србије
ПРЕДЛОГ
Поштовани,
у претходних 5 година у више наврата смо вам достављали предлог измена и допуна Закона о Војсци Србије (Закон о ВС) и Правилника о накнади путних и других трошкова и других примања припадника Војске Србије (Правилник о накнади трошкова) у смислу остваривања права запослених на колективно животно осигурање и осигурање од повреда на раду и инвалидитета као последице повреде на раду.
Чињеница је да припадници Министарства одбране и Војске Србије (МО и ВС) имају и остварују право на прописане накнаде за случај смрти, смрти члана уже породице као и једнократну солидарну помоћ у случају дуже или теже болести и у истом случају када су у питању чланови уже породице (чланови 38., 38а. и 39 СВЛ бр. 29 од 29.09.2017.г.), али наведене накнаде не подразумевају колективно животно осигурање и осигурање од повреда на раду и инвалидитета као последице повреде на раду нити се евентуални увођем осигурања морају ускратити јер су такође прописане општим актима - чланом 119., став 1., тачка 2. Закона о раду („Сл. Гласник РС“, бр 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС и 113/2017) и чланом 43., став 1., тачке 1. и 6. Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. Гласник РС“, бр 25/2015, 50/2015, 20/2018 и 34/2018).
Због свега наведеног, а на основу члана 8., става 5., члана 95., став 3. и члана 127, став 2. Закона о Војсци Србије ("Сл. Гласник РС", бр. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - др. закон, 10/2015, 88/2015 - одлука УС и 36/2018), члана 119., став 5. Закона о раду („Сл. Гласник РС“, бр 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС и 113/2017), члана 25., став 1. и члана 26., став 1. Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. Гласник РС“, бр 25/2015, 50/2015, 20/2018 и 34/2018), члана 53., став 1. Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. Гласник РС“, бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 - др. закон) и Правилнику о утврђивању професионалних болести ("Сл. Гласник РС", број 105/03), сматрамо да се морају извршити следеће измене и допуне:
Закон о ВС, у члану 94. додати тачке 4) и 5) у ставу 1., које би гласио:
4) право на осигурање од последица незгоде, професионалног оболења, повреде на раду, губитка радне способности и настанка инвалидитета
5) право на накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења на раду, проузроковану повредама других права на раду или у вези са радом као и због настанка инвалидитета
Закон о ВС, у члану 134. изменити тачку 9) у ставу 1., која би гласио:
9) о накнади путних и других трошкова (чл. 92., 93. и 94.)
Правилник о накнади трошкова, под III. ДРУГА ПРИМАЊА, додати тачку 5б, члан 38б, који би гласио:
Професионално војно лице односно цивилно лице и ма право на:
1) осигурање од последица незгоде, професионалног оболења, повреде на раду, губитка радне способности и настанка инвалидитета
2) накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења на раду, проузроковану повредама других права на раду или у вези са радом као и због настанка инвалидитета
Правилник о накнади трошкова, под III. ДРУГА ПРИМАЊА, у тачки 6. Заједничке одредбе додаје се став 3. који би гласио:
Премије осигуране суме, табеле и проценте инвалидитета као и списак професионалних обољења у члану 38б овог правилника утврђују се актом министра одбране у складу са Правилником о утврђивању телесних оштећења („Сл. Гласник РС“, бр 105/2003 и 120/2008)
Појмови тржишта и колективног осигурања свакако нису нови а осигурања запослених у разним облицима постоје већ 150 година, тако да нема места оправдањима о немогућности решавања наведене материје.
Такође су многобројни и свакодневни примери да припадници МО и ВС извршавајући задатке: приликом превожења у војним моторним возилима, извођења бојевих гађања и обуке, извођења физичког вежбања, провере и спортских активности,... не подлежу ни животном ни путном осигурању, а своја права приликом повреде или насталог инвалидитета као директне последице рада код и за послодавца, остварују преко синдикалних организација (које имају колективна осигурања својих чланова), приватних осигурања или судским путем. У последњем случају трошкови су знатно већи од потенцијалног трошка превентивног колективног осигурања.
Унапред захвални
ГС УПОИП НЕЗАВИСНОСТ
председник
Драган Чабрић