:: 11.10.2017. :: МИШЉЕЊЕ НА НАЦРТ ЗАКОНА О ВС

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ
СЕКРЕТАРИЈАТ МИНИСТАРСТВА
ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР
г. Александар Живковић

Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије
- М И Ш Љ Е Њ Е -

Поштовани,
Дана 06.10.2017. године примили смо ваш акт бр. 1911-12 од 03.10.2017.године који се односи на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије (у даљем тексту „Нацрт“), у којем тражите да вам доставимо мишљење на предложене измене и допуне наведеног закона са роком до 10.10.2017. године.
Наведени акт је добио само један од седам наших одбора, а остали ће га, због начина слања и пријема службене поште, добити вероватно тек 10.10.2017. године, а сам рок за достављање мишљења је изузетно кратак и не оставља довољно простора да се о наведеним предлозима изјасне и сами чланови синдиката, којих се највише и тичу предложене измене и допуне Закона о Војсци Србије (у даљем тексту „Закон о ВС“) и чије мишљење нам и јесте најбитније.

И поред наведеног, успели смо да добијемо мишљење већине чланова појединачних одбора и чланова синдиката који су нам били доступни, те усагласимо ставове, углавном једногласно.
Такође верујемо, да је неопходно организовати јавну расправу о Нацрту, о чему се морају правовремено обавестити сва синдикална удружења која делују у систему одбране.

На наведени Нацрт изражавамо следеће мишљење:

Члан 1.

Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 6. Закона о ВС.

Члан 2.
Измена члана 18. тачке 8) Закона о ВС предвиђа да министар одбране „доноси план развоја Војске Србије, на предлог начелника Генералштаба“, те је додавање тачке 8а) по којој министар одбране „доноси план опремања војске“ и 8б) „ доноси план истраживања и развоја за средства наоружања и војне опреме и уређује начин и поступак истраживања развоја производње, промета и набавке наоружања и војне опреме за потребе Војске Србије“, самостално и без претходног предлога начелника Генералштаба, у потпуној коализијији.
Функција министра одбране не подразумева стручно тј војно образовање и претходно искуство тј рад у Војсци Србије, а самим тим ни боље стицање увида у потребе војника.
Министра одбране предлаже Председник Владе Републике Србије а Влада Републике Србије тај предлог (не)усваја. Из наведеног произилази да је министар страначка личност, те се давањем овлашћења садржаним у тачкама 8а) и 8б) отвара могућност да се у будућности, о развоју и опремању војске одлучује у складу са политичким идејама странака које су у том тренутку на власти.
Војска ни у којем сегменту не сме зависити од политике већ од заједничке доктрине која надилази променљиву категорију као што је састав Владе Републике Србије, о којој, индиректно одлучују грађани на републичким изборима. Уосталом, планирање и опремање Војске Србије јесте активност која се планира и спроводи дугорочно и у временском периоду који је неколико пута дужи од трајања једне Владе и њених политичких ставова.
Због свега наведеног сматрамо да се тачка 8 не сме мењати, да се тачка 8а) не сме додати (већ је садржана у неизмењеној тачки 8) а да се тачка 8б) може објединити са постојећом тачком 8) искључиво уколико усвајању планова од стране министра одбране претходи предлог начелника Генералштаба.

Члан 3.
Члан 19. Закона о ВС не сме садржати измене које су проистекле из предложених измена и допуна у члану 2. Нацрта

Члан 4.
Сагласни смо са прихватањем наших ранијих предлога о изменама и допунама члана 42. Закона о ВС, повећањем година старости (са 40/45 на 53) у којима лица запослена на одређено време тј професионални војници, подофицири и официри, могу обнављати уговор о раду.
Као и раније, предлажемо да се уговор о раду може закључити на 3 до 5 година (осим при закључивању уговора условљеним годинама старости), јер уговор о раду закључен на временски период до 3 године, даје законско право да се спроводи селективно а у зависности од субјективног мишљења и става командира / команданата о конкретном појединцу. Чести су случајеви да се, посебно професионалним војницима, уговор о раду закључује на 1 или 2 године, чиме се ствара додатна несигурност код истих, врши притисак али и смањује солвентност материјално најугроженије структуре у Војсци Србије.

Члан 5.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 45. Закона о ВС, у којима „кадет након завршетка школовања који није здравствено способан за службу у Војсци Србије у својству официра“ може бити примљен у својству цивилног лица.
Овде се отвара питање на који начин и под којим околностима кадет при пријему уз вршење ригорозних лекарски прегледа може током школовања постати здравствено неспособан, па сходно томе предлажемо да се у складу са зравственим ограничењима кадет прими у службу у чину официра али на радном месту које може бити одговарајуће његовим здравственим способностима.

Члан 6.
Нисмо сагласни са изменама и допунама члана 53. Закона о ВС, којима се предвиђа да „по одлуци министра одбране послове обезбеђења одређених личности и противтерористичке заштите припадници Војне полиције врше и ван Министарства одбране и Војске Србије“.
Понавља се проблем који смо изразили и у члану 2. Нацрта, у којем се излази из оквира суштинске намене и употребе војске. Тако се, са једне стране намеће превелико уплитање цивилних структура, политички зависних и временски ограничених, у систем одбране а са друге стране део припадника војске се користи у ситуацијама за које већ постоје структуре и министарства чија је то надлежност.
Такође се дају додатна овлашћења министру одбране без претходно прибављеног става и мишљенја Генералштаба Војске Србије.
Све и да за оваквом изменом члана 53. и постоје реалне потребе, није прецизирано које су то „одређене личности“ којима је неопходно обезбеђење Војне полиције нити се бар појам личности замењује појмом „лица на одређеним државним функцијама“.
Брисањем става 9., којим је дефинисано у којим случајевима Војна полиција поступа по ставу 7. тачка 1. и 2., иста није дужна да о задржавању цивила обавести најближи орган Полиције и истима их преда, а до предаје, само задржава и нема овлашћења да спроводи истрагу.
Оваквим изменама би се, једна од најпрофесионалнијих целина, могла употребаљавати ван система МОи ВС, и на тај начин се временом преформирала у засебну оружану формацију која је под контролом једног лица.

Члан 7.
Члан 53а). Закона о ВС не сме садржати измене које су проистекле из предложених измена и допуна у члану 6. Нацрта.

Члан 8.
Члан 53б). Закона о ВС не сме садржати измене које су проистекле из предложених измена и допуна у члану 6. Нацрта.

Члан 9.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 58. Закона о ВС.

Члан 10.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 67. Закона о ВС, уколико се прецизније дефинише шта и под којим условима официр односно подофицир може бити „ у стању мировања“.

Члан 11.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 69. Закона о ВС и додајемо предлог да се у ставу 4. иза речи „а по потреби службе,“, додају речи „ ,осим ако му је последња службена оцена „нарочито се истиче“.

Члан 12.
Делимично смо сагласни о промени члана 72. Закона о ВС, јер је потребно детаљније објашњење на које дужности се у току службе официр или подофицир могу премештати у друге државне органе или правна лица, у којем статусу, са којим задацима и описом радног места, са којим правима, обавезама и периодом трајања.
Предлажемо и измену става 3. Стављањем тачке иза речи „пет пута.“ и брисањем речи „не узимајући у обзир премештај због организацијско-мобилизацијских промена у размештају команди, јединица и установа Војске Србије.''

Члан 13.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 72а). Закона о ВС.

Члан 14.
Сагласни смо са предложеном додување члана 72в) Закона о ВС.

Члан 15.
Сагласни смо са предложеним изменама члана 74. Закона о ВС, и мишљења смо да се за школовање облика студија II и III степена уз рад, мора прописати одређени број радних сати и дана на које ће запослени имати право за период трајања школовања.

Члан 16.
Неопходно је прецизно дефинисати додати члан 76а) у Закону о ВС.

Члан 17.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 84. Закона о ВС.

Члан 18.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 85. Закона о ВС.

Члан 19.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 90. Закона о ВС, али је сагледавањем члана 12. Нацрта нејасно да је упућивање у други државни орган или правно лице привременог карактера или не.

Члан 20.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 90а) Закона о ВС.

Члан 21.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 92 додавањем става 2. Закона о ВС о додељивању права на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора.
Нисмо у потпуности сагласни са изненама и допунама члана 92 став 2. који постаје став 3. Закона о ВС, јер се истим укидају ранија права официра и подофицира у радном односу на одређено време (накнада трошкова због одвојеног живота, накнада дела трошкова за закуп стана, накнада трошкова приликом пријема у службу у ВС,...).
Предлажемо да се изврше измене и допуне члана 92. став 2. који постаје став 3. и да се речи „Официру и подофициру“ замене речима „Професионалном војном лицу“ јер је овде између осталог суштински проблем чињеница да исти, без обзира на статус (официр, подофицир или професионални војник) односно да ли је уговор о раду на одређено и неодређено време, немају избор места службовања. Наведена измена би априори била примењена и у члану 134. став 1. тачка 9) која дефинише примања војних службеника и намештеника а већ је децидна у том смислу „о накнади путних и других трошкова (чл. 92. и 93.) „ .
Сагласни смо са додавањем речи „накнада дела трошкова у вези са решавањем стамбеног питања“.
Предлог: Размотрити уређење подзаконских аката којима би се регулисала накнада за обављање командирских дужности ( командирски додатак, а што је укинуто Законом о Војсци из 2008.год, када је износио 8% од плате)

Члан 22.
Нисмо сагласни са предложеним изменама и допунама члана 95. Закона о ВС, као што нисмо сагласни ни са тренутним начином на који је дефинисан члан 95. став 1. и 2. , а мишљења смо да став 2. треба у потпуности брисати.
Сматрамо да је неопходно са се пропише:
- који су то временски периоди (месечно, квартално, шестомесечно или годишње) у којима Влада утврђује основица за обрачун плате, обзиром да зависи од просечне месечне зараде у Републици Србије која је варијабилна, тренутно, осим у МО и ВС Влада утврђује основицу 2 пута годишње
- којим актом Владе се утврђује „да одобрена средства у буџету намењена за плате не омогућавају“ исплату плате у складу са прописаним процентом од 75%
- да би се избегао парадокс којим је основица за обрачун плате прописана као доња граница од 75%,а у пракси је већ годинама мања и од 60% од републичког просека, неопходно је прописати да основица буде „не мања од 75% и не већа од 100% просечне зараде у Републици Србији“. Уколико се то не уради, прописана доња граница од 75% ће заправо бити максимални процентуални износ а не најнижи

Члан 23.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 104. Закона о ВС. Да се „годишњи одмор може користити једнократно или у два или више делова“
Предлажемо допуну у ставу 2. додавањем тачке 3) која гласи „лицу које обавља службу под отежаним условима, а до 35 дана лицима која ту службу обављају повремено и привремено.„ .

Члан 24.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 107. Закона о ВС. На наведени проблем смо указивали више пута и ово је један од начина на који се коначно може решити проблем лица који „обављају послове на којима је изложено посебним напорима и повећаним ризицима“ тј њиховог права на опоравак.

Предлажемо и допуну става 2. после речи „одсуства за опоравак“ додавањем запете и речи „а професионалним војним лицима која раде на формацијским местима на територији на којој се врши служба под отежаним условима до 15 радних дана плаћеног одсуства за опоравак, сразмерно времену проведеном на таквој територији.“

Члан 25.
Сагласни смо са предложеним изменама и допунама члана 110. Закона о ВС.
Предлажемо да се изврши измена у ставу 1. тачка 9. алинеја 1. И да уместо „53 године“ стоји „50 година“. Ово из разлога што у Војсци Србије и даље раде лица која су завршетком једне од четворогодишњих средњих војних школа у СФРЈ, иста ступила у радни однос са 18 година.
Под условом да нису били учесници ратних дејстава (а то је, нажалост редак случај), те да раде на радним местима или у јединицама на којима је прописано увећање стажа 12/15, истима је потребно 32 године ефективног радног стажа у којима би стекли 40 година пензионог стажа, а то све са навршених 50 година старости.
Додати у ставу 1. нову тачку 10. која гласи „по сили закона ако наврши 40 година пензијског стажа и има најмање 16 година ефектиног рада на вршењу специфичне војне службе.“.
У ставу 1. тачка 10. постаје тачка 11. .

Члан 26.
Сагласни смо са предложеним изменама члана 119. Закона о ВС, посебно у делу који прописује да „професионалном војнику, без обзира на остварени стаж осигурања, престаје професионална војна служба када наврши 55 година старости.Изузетно, на предлог начелника Генералштаба а по одлуци министра одбране, професионалном војнику који наврши 55 година живота старосна граница за престанак војне службе на појединим формацијским местима одређених специјалности, може се продужити до навршених 60 година старости“. Сматрамо да је овом допуном скоро у потпуности усвојен наш предлог о једном од могућих начина трајног регулисања статуса професионалних војника али и додајемо да је неопходно прописати која су то формацијска места и специјалности која омогућују продужење уговора тј да та места обухвате сва места и специјалности на којима су запослени војни службеници и намештиници који могу радити до 65 година живота (механичари, кувари, возачи,...).
Такође је неопходно прописати систем по којем ће начелник Генералштаба имати довољно информација и података из потчињених јединица као елементе на основу којих ће доносити предлог о продужењу уговора.

Члан 27.
Сагласни смо са изменама и допунама члана 120. Закона о ВС.

Члан 28.
Нисмо сагласни са додавањем члана 120а). Закона о ВС из истих разлога као и у члановима 2., 3., 6. и 7. Нацрта јер се пријеми цивилних лица у службу морају обављати уз јавни конкурс.

Члан 29.
Нисмо сагласни са изменама члана 121). Закона о ВС из истих разлога као и у члановима 2., 3., 6. и 7. Нацрта. Мора постојати сагласност начелника Генералштаба.

Члан 30.
Сагласни смо са изменама и допунама члана 123. Закона о ВС, уз мишљење да за прво и/или прво поновно полагање стручног испита трошкове не сноси војни службеник.

Члан 31.
Сагласни смо са изменама и допунама члана 125. Закона о ВС, да „првенство пријема (поред супружника) имају и чланови породице професионалног припадника Војске Србије“, али смо мишљења да се треба уредити тако да професионална војна лица због природе службе (прекоманде и немогућност бирања места у којем ће радити, статус подстанара,...) на неки начин буду у предности у односу на цивилна лица.

Члан 32.
Сагласни смо са изменама и допунама члана 127. Закона о ВС.

Предлажемо допуну става 1. додавањем тачке 10) која гласи „о коефицијенту за посебне услове службе, због тежине, карактера и трајања рада односно посла који се утврђује у проценту од основног коефицијента, а у складу са правилником о платама и другим новчаним примањима професионалних припадника Војске Србије;“
Наведени додатак је припадао војним службеницима и намештеницима до 2008. Године, а укинут је без икаквог образложења иако се услови рада због којих су га добијали нису променили.
Затим допуну става 1. додавањем тачке 11) која гласи „о Програму дугорочног стамбеног кредитирања професионалних војних лица Војске Србије;“
Неопходно је, а због константно најављиваног програма за стамбено збрињавање припадника Војске Србије, на адекватан начин, изменама и допунама предметног Правилника, омогућити и војним службеницима и намештеницима право на субвенцију у случају решавања стамбеног питања путем кредитирања.
Тачке 11. и 12. постају тачке 13. и 14..

Члан 33.
Сагласни смо делимично са изменама и допунама члана 131. Закона о ВС којим се цивилним лицима служба престаје по сили закона и „кад наврши 65 година ако има најмање 15 година стажа осигурања уколико се цивилно лице на служби у ВС и министар одбране другачије не договоре“. Нисмо сагласни у делу где се споразум остварује између министра одбране и сматрамо да цивилно лице може остварити споразум са Министарством одбране, или на предлог начелника Генералштаба а уз сагласност министра одбране.
Члан 34.
Сагласни смо са изменама и допунама члана 133. Закона о ВС.

Члан 35.
Сагласни смо са изменама и допунама члана 134. Закона о ВС, уз напомену да се у ставу 1. тачка 9) „о накнади путних и других трошкова (чл. 92. и 93.) „ прецизније разради подзаконскимм актима у смислу остваривања права на на накнаду за закуп стана и накнаду дела трошкова у вези са решавањем стамбеног патања.

Члан 36.
Нисмо сагласни са изменама и допунама члана 145. Закона о ВС јер припадник Војске Србије не може бити дисциплински одговоран „ за свако поступање ван службе које је неспојиво са дужностима припадника Војске Србије“. За свако такво поступање постоје закони и прописи којима подлежу сви грађани па тако и припадници ВС. Појам „поступања ван службе која су неспојива са дужностима припадника ВС“ је изузетно широког карактера па се самим тим и стварају околности да се према одређеним лицима овакав закон примењује ради освете и из личних и субјективних разлога.

Између осталог, на овакав начин, се директно и идиректно угрожавају људска права припадника ВС, и исти се претварају у послушнике а не професионалце који размишљају и примењују своја знања и вештине за опште добро и у корист грађана у конкретној ситуацији.

Члан 37.
Нисмо сагласни са изменама и допунама члана 149. Закона о ВС из истих разлога као и у члану 36. Нацрта.
Члан 38.
Сагласни смо.
Члан 39.
Сагласни смо.

Користимо прилику да вам предложимо измене и допуне Закона о Војсци Србије које се требају узети у разматрање, уз напомену да је Синдикат НЕЗАВИСНОСТ - Одбор Министарства одбране и Војске Србије, током вођења социјалног дијалога у периоду од 2013. године до сада, доле наведене измене и допуне већ расправљао са представником послодавца.

Члан 8.
У ставу 5. после речи „ примењују се прописи о државним службеницима,“ додају се речи
„Закон о раду,“
У ставу 6. после речи „примењују се прописи о намештеницима,“ додају се речи „Закон о раду,“
Члан 14.
У ставу 3. после речи „правилима војне службе“ додају се речи „и Законом о раду“.
После става 3. додаје се нови став 4. који гласи „Рад у групама синдикалног карактера се ближе уређује „Уредбом о синдикалном организовању запослених у Министарству одбране и Војске Србије“ која мора бити у складу са Законом о раду и правилима војне службе.“
У ставу 5. брише се тачка после речи „право на штрајк.“ и додаје запета и речи „ ,у смислу делимичне или потпуне обуставе рада. Професионални припадници Војске Србије имају праву да учествују у осталим, Уставом и законима, прописаним видовима изражавања ставова и мишљења а у складу са правилима војне службе.“
Досадашњи ставови 4. и 5. постају ставови 5. и 6..

Члан 16.
У ставу 2. речи „професионална војна лица“ заменити речима „професионални припадници“.
После става 2. додаје се нови став 3 који гласи „Службом под отежаним условима сматра се и служба у теренским условима дужа од 90 дана.“
Досадашњи став 3. постаје став 4..
Члан 29.
У ставу 3. после речи „у складу са својим надлежностима,“ додаје се реч „синдикати“.

Члан 50.
У ставу 3. после речи „може постати члан“ и додају се речи „домаћег или“.

Члан 52.
Став 1. мења се и гласи „Професионално припадник Војске Србије може, под условима утврђеним законом радити уз накнаду или награду ван јединице, односно установе или самостално обављати професионалну делатност по одобрењу претпостављеног старешине ранга команданта бригаде и уз сагласност начелника Генералштаба или старешине кога он овласти у Војсци Србије, односно министра одбране или руководиоца организационе јединице кога он овласти у Министарству одбране.“

Члан 65.
Додаје се нови став 2. који гласи „ Оцена професионалног војног лица је стимулативног карактера и новчано се стимулише, а коефицијенте и мерила прописује министар одбране уз сагласност Владе.“
Досадашњи став 2. постаје став 3..

Члан 83.
Додаје се нови став 3. који гласи „ Професионално војно лице ангажовано у привременим саставима, који ван радног времена морају бити доступни (у приправности) за извршење задатака свог или другог радног места, остварују право на новчану надокнаду. Износ накнаде прописује министар одбране у складу са овим и општим прописима о раду.“.
Досадашњи став 3. и 4. постају ставови 4. и 5..

Члан 88.
У ставу 2. речи „у висини до троструког износа бруто плате“ мењају се и гласе „у висини од троструког износа бруто плате“.

Члан 94.
У ставу 1. додаје се нова тачка 1) која гласи „ право на контиунирано животно и осигурање од повреда и наступања делимичног или трајног инвалидитета,“а у складу са чланом 53. Закона о безбедности и здрављу на раду.
Став 3 мења се и гласи „ право на бесплатан одмор у објектима предвиђеним за одмор и рекреацију после повратка из мултинационалних операција (са члановима породице), уколико врше специфичну војну службу или службу под отежаним условима
Досадашње тачке 1., 2. и 3. постају тачке 2., 3. и 4..

Члан 97.
У ставу 1. речи „Професионално војно лице које ради“ мењају се и гласе „Професионални припадник Војске Србије који ради“ а после речи „формацијском месту“ додају се запета и речи „ ,територији, објекту, простору или просторији“.
У ставу 2. после речи „формацијским местима“ додају се запета и речи „ ,територији, објекту, простору или просторији“.
У ставу 3. после речи „нагризајућим материјама;“ додају се речи „рад на бензинским пумпама, просторијама за конзервацију, агрегатним станицама, термоенергетским постројењима, фарбарама, акумулаторским станицама, чвориштима везе, радарима са прецизираним дометом зрачења, на надморској висини већој од 1.000 метара;“.

У Београду дана 10.10.2017 године

ГС УПОИП НЕЗАВИСНОСТ
ОДБОР МО И ВС
Драган Марјановић, председник